vojvoda
02-25-2006, 02:07 AM
Барања - обласно:
1945 (након голготе српског народа у Барањи под мађарском окупацијом):
- 9.750 Срба (православаца)
- 7.877 „Хрвата” (односно Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
Те цифре су иначе на комунистичкој комисији о измени међурепубличких граница којом је председавао Ђилас иначе оспоравали хрватски комунист типа Вицка Крстуловића из Далмације који је „знао” да је Хрвата (у које је наравно рачуно превасходно Шокце и Буњевце) било више од Срба-православаца у Барањи, неких 1000-2000 више него што су нашли комунисти на лицу места!
1931:
- 10.434 православаца српскохрватског језика уз још 880 православаца осталих матерњих језика (240 руског дакле Руса, 4 украјинског, 4 словеначког, 2 чешког, 18 мађарског, 13 немачког, 499 румунског, 77 циганског, 21 осталих углавном бугарског језика)
- око 8.000 Шокаца и нешто Буњеваца
- око 2.000 Хрвата
1910:
- 6.060 Срба
- 8.068 Шокаца и Буњеваца (које Мађари обележавају као Србе-католике)
- 1.853 Хрвата
Барања је оригинално према АВНОЈ-у с обзиром да се сматрала Војводином, припала Србији али је накнанадно, захваљујући Миловану Ђиласу, Јовану Веселинову и Виску Крстуловићу између осталог поклоњена Хрватима
Град Вуковар
1828: 1950 православаца (38,7%), 2878 (57,1%) римокатолика (када се одузму Немци Срби православци имају релативну већину, апсолутну уз Србе-католике Шокце), 68 протестаната, 42 јевреја.
1931: 20,2% православаца, 74,3% римокатолика. 23,9% германофона свих вера, 5,7% мађарофона свих вера, 45,6% католика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
1948: 23,7% Срба, 0,3% Немаца, 5,6% Мађара, 65,4% Хрвата
Срез Вуковар
1931: 49,4% православаца, 13,6% германовофона, 12,1% мађарофона, 17,6% католика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата, Буњеваца)
1948: 40,5% Срба, 0,2% Немаца, 6,6% Мађара, 41,2% Хрвата
Срез Осек
1931: 35,6 православаца, 20,2% германофона, 18,9% мађарофона, 23,7% римокатолика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
1948: 41,2% Срба, 3,5% Немаца, 13,7% Мађара, 40,6% Хрвата
Град Осек
1931: 14,6% православаца, 24,1% германофона, 7,1% мађарофона, 44,9% римокатолика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
1948: 12,5% Срба, 0,2% Немаца, 4,0% Мађара, 78,8% Хрвата
1945 (након голготе српског народа у Барањи под мађарском окупацијом):
- 9.750 Срба (православаца)
- 7.877 „Хрвата” (односно Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
Те цифре су иначе на комунистичкој комисији о измени међурепубличких граница којом је председавао Ђилас иначе оспоравали хрватски комунист типа Вицка Крстуловића из Далмације који је „знао” да је Хрвата (у које је наравно рачуно превасходно Шокце и Буњевце) било више од Срба-православаца у Барањи, неких 1000-2000 више него што су нашли комунисти на лицу места!
1931:
- 10.434 православаца српскохрватског језика уз још 880 православаца осталих матерњих језика (240 руског дакле Руса, 4 украјинског, 4 словеначког, 2 чешког, 18 мађарског, 13 немачког, 499 румунског, 77 циганског, 21 осталих углавном бугарског језика)
- око 8.000 Шокаца и нешто Буњеваца
- око 2.000 Хрвата
1910:
- 6.060 Срба
- 8.068 Шокаца и Буњеваца (које Мађари обележавају као Србе-католике)
- 1.853 Хрвата
Барања је оригинално према АВНОЈ-у с обзиром да се сматрала Војводином, припала Србији али је накнанадно, захваљујући Миловану Ђиласу, Јовану Веселинову и Виску Крстуловићу између осталог поклоњена Хрватима
Град Вуковар
1828: 1950 православаца (38,7%), 2878 (57,1%) римокатолика (када се одузму Немци Срби православци имају релативну већину, апсолутну уз Србе-католике Шокце), 68 протестаната, 42 јевреја.
1931: 20,2% православаца, 74,3% римокатолика. 23,9% германофона свих вера, 5,7% мађарофона свих вера, 45,6% католика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
1948: 23,7% Срба, 0,3% Немаца, 5,6% Мађара, 65,4% Хрвата
Срез Вуковар
1931: 49,4% православаца, 13,6% германовофона, 12,1% мађарофона, 17,6% католика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата, Буњеваца)
1948: 40,5% Срба, 0,2% Немаца, 6,6% Мађара, 41,2% Хрвата
Срез Осек
1931: 35,6 православаца, 20,2% германофона, 18,9% мађарофона, 23,7% римокатолика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
1948: 41,2% Срба, 3,5% Немаца, 13,7% Мађара, 40,6% Хрвата
Град Осек
1931: 14,6% православаца, 24,1% германофона, 7,1% мађарофона, 44,9% римокатолика српскохрватског језика (Шокаца, Хрвата и Буњеваца)
1948: 12,5% Срба, 0,2% Немаца, 4,0% Мађара, 78,8% Хрвата